moje_mesto_za_beg

Posmatram slike na drustveno korisnoj mrezi facebook-u.Da,dolazim do zakljucka da se ljudi tu vec dele na dve vrste-oni koji su srecni sada i oni koju su nekada bili na njihovom mestu.

Posmatram njihova lica,njihove komentare,postvaljene postove...Svako je bio tu,ponekad na njihovom mestu.Da li to znaci da ce se njihove ljubavi zavrsiti isto kao i nase? Da li to znaci da cemo mozda i mi naci nase ljubavi? Pa,ko zna...

Imam sve vreme ovoga sveta da to saznam.Nekima je to samo nacin da ispune vreme,nekima da ostanu u kontaktu sa osobama koje su im drage,ali su daleko i sve tako ide u krug.Zato i on ima svoju namenu.

Volela sam ga,ne mogu da kazem da nisam.Mogla sam mozda i donekle da podnesem cinjenicu da je nastavio dalje.Ali na taj nacin,nisam...Neke su se stvari u medjuvremenu izdesavale.Da li je coveku doslo do mozga da radi pogresnu stvari ili je to opet samo jos jedan cin u predstavi gde ja dobijem ulogu glavnog klovna nisam jos uvek sigurna.Ipak nagrade uvek dolaze na kraju.

Pocela sam samoj sebi da budem naporna.Previse vremena posvecujem proslosti.Cini mi se da mi dani lete.A znam da ne mogu da ih vratim.A protracim ih upravo na taj nacin,razmisljajuci o tome sta je bilo,a ne o onome sto se sada desava i onome sto tek treba da se desi...Previse depresije i sivila,pretpostavljam.

Cesto se zacuju komentari,oni koji te nateraju da ti se cela utroba preokene i da u ustima ponovo osetis ukus svih obroka tog dana -"A jesu li jos..?" O,Boze,zasto mi je uopste i stalo?Zasto? Da,mogla sam da se svetim.Da,mogla sam da cutim samo.Da,mogla sam da se pravim luda i zadovoljim se onime sto sam imala.Ali nije mi bilo dovoljno.Muce me slutnje,mogucnosti,sta moze da se desi,sta je sve bilo ili sta se desava.

Upravo sam pomislila da ce sve to prestati.I prestane,ali samo na trenutke...Ja se nadam da ce jednom prestati za navek.Da ce opet biti sve u redu.Ali vise necu dozvoliti da mi stoje iza ledja,nego cu ledja cuvati od svih.Sama sebi.Kad vec uvidis cinjenicu da nikome ne mozes da verujes do te mere,cujes da taj isti za tebe prica najgore moguce stvari i iznosi tvoj "prljavi ves" pred osobama pred kojima ne bi to smela ni da pomene...Neee,sve ce to narod pozlatiti. 

Tako to ide i tako uvek ce biti.Ali da,tu je i ona.Jedina stvar koje ume da me ispuni do poslednje tacke u telu.Jedina stvar zbog koje mi se cini da vredi ostati ovde.Osecaj lopte u ruci,klici  i povici sa tribina,kosevi,odbrana,napad,izlizane patike, modrice i povrede...sve je to jedan sastavni deo -to je lepota,to daje car.

Nisam volela lopte.Bile su mi strane u pocetku.Sada,ne mogu da zamislim zivot bez njih.Zakoracis u svlacionicu,zacuje se pesma saigracica,osmesi i istinska sreca jer zapravo i ocekuju tebe,vole tebe i zele tebe tu,pored njih.To je u stvari druga porodica.Ne znam,mozda zato sto smo mlade i zato sto igramo ne za novac,vec igramo srcem.mozda zato i jeste sve sada tako lepo i bajno.Mozda ce se sve to promeniti.Ali ne mogu vise da se bavim time sta ce biti ili sta je bilo.Lepo je sad,i da sada mi uzasno nedostaju.

Guranje po busevima,utorak i sreda kada penzioneri imaju slobodne voznje...Trcanje i psovke kada pokusavam da izadjem iz busa.Brzo presvlacenje i obavezno stizanje na vreme. Osmeh :"Cekamo tee." Cekaju me.Znam da me cekaju.Pokazale su mi da su one ,te koje ,zasluzuju postovanje.Covece,devojke poznajem samo par meseci,a osecam se kao da su mi sestre.Cak mogu reci i da ih volim,i to ne samo cisto da se opise osecaj udobnosti koji mi stvaraju i to sto i oni meni govore da me vole.Ne.Zaista ih volim,ispunjavaju me i cine da moj svet izgleda mnogo lepse i bolje nego sto je izgledao do sad..

Iskreno,ruku na srce,volela bih da to nikad ne prestane.Da se nikad ne zavrsi.Jer,cini mi se da sam napokon nasla mesto gde zaista,onako istinski pripadam.

2 Comments: